Dijastaza mišića trbuha je čest problem kod žena nakon trudnoće. Ovo stanje označava razdvajanje pravih trbušnih mišića duž središnje linije trbuha (koja se naziva linea alba), koja se proteže od grudne kosti do karlične kosti. Iako je dijastaza normalna pojava tokom trudnoće, jer telo prilagođava prostor za rast bebe, ponekad može ostati izražena i nakon porođaja, uzrokujući niz funkcionalnih i estetskih problema.
Kako nastaje dijastaza?
Tokom trudnoće, hormonalne promene (posebno povećanje relaksina i progesterona) utiču na omekšavanje vezivnog tkiva, uključujući lineu albu. Kako materica raste, pritisak na trbušne mišiće raste, što dovodi do njihovog razdvajanja. Nakon porođaja, linea alba to jest mišići će se spontano vratiti u prvobitno stanje, ali kod nekih žena razdvajanje ostaje izraženo zbog:
• Višestrukih trudnoća.
• Velikih beba, ili veće količine plodove vode.
• Naglog povećanja telesne težine tokom trudnoće.
• Slabe prethodne fizičke pripreme, ili prekomerne opterećenosti trbušnih mišića.
Kako se manifestuje?
Dijastaza se može manifestovati različito, zavisno od stepena razdvajanja:
1. Estetski problem: Vidljivo ispupčenje u sredini stomaka (pogotovo prilikom naprezanja ili ustajanja iz ležećeg položaja).
2. Funkcionalni simptomi:
• Slabost trbušnih mišića.
• Bol u donjem delu leđa.
• Problemi sa posturom.
• Povremeni problemi sa probavom, ili bešikom (npr. urinarna inkontinencija).
Dijagnoza dijastaze
Dijastaza se najčešće dijagnostikuje kliničkim pregledom. Jednostavan test uključuje ležanje na leđima, savijanje kolena i lagano podizanje glave i ramena, pri čemu se palpacijom utvrđuje širina razdvajanja mišića (mereno u prstima ili centimetrima).
Ako je razdvajanje šire od 2-2,5 cm (ili širine dva prsta), smatra se dijastazom.
Za precizniju procenu može se koristiti ultrazvuk, koji omogućava merenje razmaka i procenu stanja vezivnog tkiva.
Lečenje dijastaze
Lečenje dijastaze zavisi od težine stanja, prisutnosti simptoma i želja pacijentkinje.
1. Fizičke vežbe
• Osnova lečenja je ciljano jačanje mišića trbušnog zida, leđa i karličnog dna. Vežbe poput „trbušnog disanja“ (abdominal bracing), laganih plankova i vežbi za transverzalni trbušni mišić mogu pomoći.
• Vežbe poput klasičnih trbušnjaka, ili intenzivnih treninga treba izbegavati dok se dijastaza ne sanira, jer mogu pogoršati stanje.
• Postoje određeni programi (poput „Mutu System“, ili „Restore Your Core“) su osmišljeni specifično za žene s dijastazom.
2. Fizioterapija
• Fizioterapeuti specijalizovani za postporođajnu rehabilitaciju mogu napraviti personalizovan program vežbi.
• Pored vežbi, koriste se i tehnike za stimulaciju vezivnog tkiva, poput masaže, ili TENS uređaja.
3. Korektivna hirurgija
• U težim slučajevima, kada razdvajanje izaziva ozbiljne funkcionalne probleme, hirurška intervencija (abdominoplastika) može biti opcija. Ova procedura uključuje zatezanje linee albe i vraćanje trbušnih mišića u prvobitni položaj.
Dijastaza je čest, ali rešiv problem kod žena nakon porođaja. Pravilna edukacija, rana dijagnoza i odgovarajući tretman mogu značajno doprineti ne samo fizičkom, već i emocionalnom zdravlju žena. Ako sumnjate na dijastazu, konsultujte se sa svojim ginekologom, ili fizijatrom kako biste dobili odgovarajući plan lečenja i podršku.
Da li ste imali iskustva sa dijastazom? Podelite vaše priče ili pitanja u komentarima!
Comments