Plodova voda predstavlja tečnost složenog sastava koja u trudnoći ispunjava šupljinu materice, okružuje bebu i ima značajnu ulogu u njenom razvoju tokom trudnoće. Odgovarajuća količina i sastav su od velikog značaja za donošenje na svet zdrave i pravilno razvijene bebe.
Na početku trudnoće za stvaranje plodove vode od značaja je prolazak vode i drugih malih molekula kroz amnionsku membranu, krvne sudove posteljice i preko kože bebe. Između 8. i 11. nedelje trudnoće pa nadalje počinje stvaranja urina u bubrezima bebe, koji dobija sve veći značaj za ravnotežu stvaranja i održavanja normalne količine plodove vode.
U kasnijoj trudnoći značajan je odnos i ravnoteža nekoliko faktora: sa jedne strane je to stvaranje plodove vode izlučivanjem urina bebe i lučenjem tečnosti iz bebinih pluća, a sa druge strane resorpcija plodove vode gutanjem bebe i resorpcija tečnosti preko krvnih sudova na površini posteljice i malim delom resorpcija preko amnionske membrane.
Jedna od osnovnih funkcija plodove vode je da obezbedi efekat amortizacije, štiteći bebu od spoljašnjih uticaja i sprečavanje fizičkih povreda. Ova zaštitna barijera postaje sve značajnija kako beba raste i kreće se unutar materice, obezbeđujući bezbedno i sigurno okruženje. Takođe, plodova voda služi kao regulator temperature, pomažući da se održi stabilna i odgovarajuća temperatura za razvoj bebe.
Plodova voda takođe doprinosi ukupnom razvoju bebinih pluća, creva i muskuloskeletnog sistema. Gutanje i udisanje tečnosti pomaže u sazrevanju gastrointestinalnog trakta i pluća. Ovaj proces je ključan za pripremu bebe za prelazak u postnatalni život, gde disanje i varenje postaju nezavisne funkcije.
Sastav tečnosti se stalno menja tokom trudnoće, što odražava dinamičku prirodu razvoja bebe. Ćelije koje se izlučuju iz bebe, uključujući ćelije kože, doprinose složenoj mešavini unutar plodove vode. Ovaj ćelijski sadržaj omogućava i različite testove, kao što je amniocenteza, pružajući vredan uvid u zdravlje i genetski sastav bebe u razvoju. Plodova voda služi i kao izvor hranljivih materija za bebu, olakšavajući razmenu supstanci između majke i bebe. Otpadne materije iz bebe se izbacuju u plodovu vodu, a zatim se filtriraju i eliminišu posteljicom. Ova složena razmena obezbeđuje ravnotežu esencijalnih hranljivih materija, pomažući u rastu i sazrevanju bebe.
Dva osnovna poremećaja u stvaranju plodove vode mogu se definisati kao:
1. smanjeno stvaranje plodove vode, ili oligohidramnion
2. povećano stvaranje plodove vode, ili polihidramnion
Oligohidramnion može biti posledica pukotine na amnionskoj membrani odakle otiče plodova voda, može se javiti kod nekih anomalija bebe (npr. poremećaja razvoja bubrega), poremećaja posteljice, hroničnih bolesti trudnice (hipertenzija, preeklampsija, imunološke bolesti i sl.), kod blizanačkih trudnoće, trudnoća kod kojih prođe termin porođaja, a mogući su i nepoznati uzroci. U svemu je bitno vreme pojave smanjenja količine plodove vode. Ako se ono ranije javi, češće su i veće negativne posledice na rast i razvoj bebe. U kasnijem periodu smanjena količina plodove vode može dovesti do usporenog rasta i razvoja bebe, otežanog porođaja, ili ranijeg izazivanja porođaja, koji se češće završava carskim rezom.
Polihidramnion može nastati kao rezultat strukturnih, ili genetskih anomalija bebe, kod neregulisanog dijabetesa trudnice, nekih infekcija (citomegalovirus, toksoplazma, sifilis i dr.), blizanačkih trudnoća, inkompatibilne krvne grupe trudnice i partnera, a može takođe biti nepoznatog i benignog uzroka, posebno ako se radi o blagom polihidramnionu.
Osnovni način praćenja normalnih vrednosti, kao i utvrđivanja postojanja poremećaja količine plodove vode je svakako ultrazvučni pregled i radi se pri svakom ultrazvučnom pregledu u trudnoći.
Comments