Zdravlje koje imamo tokom života između ostalog je pod uticajem uslova koje doživljavamo u materici pre nego što dođemo na ovaj svet. Tokom prenatalnog života nastajemo i razvijamo se kao proizvod prirodnih naslednih faktora i gena, ali i našeg okruženja, tj. životne sredine.
Kada je trudnica zdrava i bez tegoba (u fizičkoj, ali i mentalnoj sferi), materica predstavlja "privremeni smeštaj" sa povoljnom sredinom za razvoj. Takva sredina omogućava da se genetski program odvija pod povoljnim uslovima. Ako neuobičajeni, prekomerni, ili neželjeni faktori postoje u okruženju tokom prenatalnog života, program sadržan u našim genima možda neće moći da se odvija normalno. Kada dođe do abnormalnog programiranja, možemo kroz život nositi posledice bilo kojih nepovoljnih uslova koji su postojali u našem prenatalnom životu u materici.
Faktori koji mogu imati uticaj i dovesti do zastoja rasta bebe u materici mogu biti fizički i po nekim istraživanjima i mentalni. Fizički su npr. genetske abnormalnosti, infekcije, strukturne anomalije bebe, disfunkcija posteljice i smanjeno snabdevanje materice krvlju, smanjen unos hranljivih materija od strane majke i sl. (D'Agostin M. et al, 2023.).
Bebe koje se razvijaju u neoptimalnom okruženju u materici koriste mehanizme kojima štite razvoj svog mozga. Ako posteljica ne funkcioniše kako treba, ili ako se majka slabo hrani, verovatno će dostupnost kiseonika i esencijalnih hranljivih materija u krvi bebe biti manja od optimalne. U ovom slučaju, beba prvenstveno šalje krv u mozak, smanjujući količinu krvi koja ide u druge organe koji rastu kao što su creva i jetra. Kao rezultat toga, beba sa usporenim rastom može imati relativno normalnu veličinu glave, ali smanjeni obim stomaka.
Pojedine studije ukazuju na postojanje veze između depresije, anksioznosti i stresa kod majke sa poremećajem u razvoju posteljice i uticajem na izmenjeno programiranje razvoja bebe u materici. U ovim slučajevima je primećen slabiji razvoj glave bebe (Lewis AJ et al, 2016). Neke studije nisu našle direktnu vezu između nepovoljnih psiholoških faktora majke i zastoja bebe u rastu, ali smatraju da su na tom polju potrebna dodatna istraživanja.
Sa strane fizičkog zdravlja, epidemiološke studije su pokazale da zastoj u rastu bebe može biti faktor koji doprinosi hroničnim bolestima u odraslom dobu uključujući kardiovaskularne bolesti, metabolički sindrom, dijabetes, respiratorne bolesti i oštećenu funkciju pluća i hroničnu bolest bubrega (D'Agostin M. et al, 2023.). Kod tzv. asimetričnog zastoja u rastu moguće je, na primer, povezati nivo holesterola u krvi u pedesetoj godini života sa veličinom trbuha u trenutku rođenja. Što je bio manji obim trbuha pri rođenju, to je viši nivo holesterola u krvi u kasnijem životu. Ovo se za sada više primećuje kod beba muškog pola.
Istraživanja su pokazala da poremećaji mentalnog zdravlja majke i prenatalni stres mogu uticati na razvoj bebe, utičući na zdravlje deteta dugo nakon rođenja i izazvati težak temperament deteta, neregulisan san i novorođenčad koja se teže umiruju, a kasnije i niži kognitivni razvoj i lošiji uspeh u školi. Prenatalni stres je povezan sa povećanim rizikom od depresije, anksioznosti, poremećaja pažnje/hiperaktivnosti (ADHD), poremećaja ponašanja, autizma i šizofrenije (Saeed H. et al, 2023.).
Posmatranjem uzroka i posledica koji dovode do zastoja u rastu bebe u materici može se zaključiti da prenatalno okruženje i uslovi u kojima beba raste u materici imaju izuzetan značaj za konačni ishod prenatalnog razvoja, kao i za dugoročno zdravlje tokom života. Pri tome treba voditi računa o fizičkom zdravlju i uslovima u kojima se trudnica nalazi, ali svakako i o mentalnom stanju buduće majke.
Psihološku podršku u trudnoći možete naći na instagram stranici @trudnickidijalozi.
Comments