Prenatalna i perinatalna psihologija je interdisciplinarna studija o najranijim periodima u ljudskom razvoju, uključujući začeće, vreme provedeno u materici, iskustva tokom i nakon rođenja i iskustva sa porodicom tokom prve godine nakon rođenja.
Postoje saznanja da različiti uticaji tokom začeća, trudnoće, rođenja i prve godine života utiču na naše ukupno zdravlje i postavljaju osnovu za naš lični razvoj, utičući i na buduće generacije. Ovi uticaji mogu biti hemijski, fiziološki, psihološki, relacioni i duhovni i počinju pre začeća, a mogu se prenositi često i transgeneracijski.
Rođenje je životni događaj. Ono o čemu se retko priča jeste da je način na koji smo začeti, kako smo se razvijali tokom trudnoće i kako smo rođeni direktno utiče na to ko postajemo. Trauma, stres i anksioznost mogu uticati na bebu, porođaj, majku, porodicu i društvo u celini. Navešću ovde nekoliko primera:
- Klinička ispitivanja ukazuju da 8-12% trudnica razvije depresiju. Međutim, studije sprovedene preko upitnika koje su žene same popunjavale pokazale su da taj procenat ide i do 30% (Howard et al, 2015, Fischer et al, 2012, Melville et al, 2010, Loomans, 2013.).
- Druga istraživanja pokazuju da ukoliko je trudnica izložena većem stresu povećava se rizik za pojavu problema u ponašanju i mentalnom zdravlju dece kasnije u životu. Brojne epidemiološke i studije slučaja ukazuju da efekat stresa majke ima nepovoljan uticaj na neurološki razvoj potomstva, kognitivni razvoj, afektivne poremećaje, lošiji temperament i može doprineti razvoju psihijatrijskih poremećaja (Van den Bergh 2017.).
- Povećana izloženost stresu može biti povezana sa razvojem manje debljine moždane kore kod beba, pre svega u čeonom i temenom predelu mozga, kao i većom sklonsti ka razvoju depresije potomstva u adolescentnom periodu (Davis et al, 2019) . Itd.
Zbog toga podrška i pravovremena intervencija tokom ovog osetljivog perioda mogu napraviti ogromnu razliku i otvoriti put za bolje ishode porođaja i poboljšanje kvaliteta za akušersku i postporođajnu negu.
Teorija i istraživanja u više disciplina uključujući embriologiju, morfogenezu, bioinženjering, evolucionu biologiju, psihofiziologiju, bihejvioralnu perinatologiju, neurobiologiju, povezanost i traumatologiju, pružaju osnovu za istraživanje kako iskustva tokom ovog kritičnog razvojnog perioda utiču na pojedinca.
Znanje iz ovih oblasti osvetljava fizičke, kognitivne, društvene i emocionalne uticaje naših najranijih iskustava i kako ona utiču na naše fizičko zdravlje, naše emocionalne kapacitete, mentalna uverenja i naš društveni život.
Izučavanje ranih adaptivnih obrazaca omogućava razvoj različitih modaliteta kojima možemo da integrišemo i izlečimo nastale traume, ili poremećaje koji bi mogli da utiču na naše psiho-fizičko zdravlje.
Sa ovim znanjem stvara se osnova i podrška za holistički pristup začeću, trudnoći i porođaju, a koji uključuje iskustva bebe, kao i iskustva roditelja, članova porodice i profesionalaca koji brinu o njima.
Comments