DA LI JE DANAS TEŽE ZATRUDNETI I IZNETI TRUDNOĆU NEGO PRE?

U savremenom društvu sve više parova suočava se sa izazovima kada je u pitanju ostvarenje trudnoće i njen bezbedan tok. Mnoge žene dolaze s pitanjem: „Zašto ne mogu da zatrudnim?“, ili „Zašto sam izgubila trudnoću?“ — a odgovori su složeni i najčešće uključuju kombinaciju bioloških, psiholoških i životnih faktora.

U nastavku ću navesti koji faktori danas najviše narušavaju plodnost i trudnoću, kako ih možemo na vreme prepoznati i ublažiti i zašto je celovita priprema za trudnoću važnija nego ikada.

Začeće i trudnoća, www.draleksandarbabic.com

Koji faktori danas negativno utiču na plodnost i trudnoću?

1. Starija životna dob pri začeću

Prosečna starost žena pri prvoj trudnoći u razvijenim zemljama danas prelazi 30 godina (Eurostat, 2023), a u nekim državama, poput Italije i Španije, dostiže čak 32 godine.

Iako društvene okolnosti dopuštaju kasnije roditeljstvo, biološka plodnost žene počinje da opada posle 32. godine, a znatno brže nakon 35. godine (Practice Committee of ASRM, Fertility and Sterility, 2008). Smanjuje se broj preostalih jajnih ćelija (ovarijalna rezerva), a raste učestalost hromozomskih grešaka.

🔹 Rizik od spontanog pobačaja:

• 10–15% u 20-im godinama

• oko 20–25% u kasnim 30-im

• 50% ili više nakon 40. godine (Nybo Andersen et al., BMJ, 2000)

🔹 Rizik od hromozomskih anomalija takođe raste sa godinama:

• Rizik za trisomiju 21 (Downov sindrom) iznosi:

  • 1:1.250 kod žena sa 25 godina

  • 1:100 kod žena sa 40 godina (Hook EB, Cross PK, Obstet Gynecol, 1982)

Ovi rizici ne znače da žena „ne može“ zatrudneti posle 35, već da zahteva više pažnje, pripreme i praćenja.

2. Hronične bolesti i hormonski disbalansi

PCOS, insulinska rezistencija, poremećaji štitaste žlezde i autoimune bolesti postaju sve češći među mladim ženama.Procenjuje se da do 70% žena sa PCOS-om ima insulinsku rezistenciju (Lim et al., Obesity Reviews, 2012), a oko 30% ima poremećaj funkcije štitaste žlezde, dok čak 18–40% razvija antitela karakteristična za autoimuni tireoiditis (Poppe & Glinoer, European Journal of Endocrinology, 2003).

Kod muškaraca, kvalitet sperme se značajno pogoršao u poslednjim decenijama – najobimnija meta-analiza do sada (Levine et al., Human Reproduction Update, 2017) pokazuje da je broj spermatozoida kod muškaraca u zapadnim zemljama opao za više od 50% između 1973. i 2011. godine.

3. Stres i psihološki faktori

Dugotrajni stres, nesanica, anksioznost i depresija imaju direktan uticaj na neuroendokrinu osovinu hipotalamus–hipofiza–jajnici (HPO osovina), remete sekreciju gonadotropina i progesterona, mogu inhibirati ovulaciju i tako smanjiti šanse za začeće (Rivier & Rivest, Endocrine Reviews, 1991; Berga & Loucks, J Clin Endocrinol Metab, 2005). Hronični stres smanjuje i učestalost luteinizirajućih impulsa (LH pulsova), što može voditi anovulaciji.

Kod trudnica, psihološki stres i anksioznost su povezani sa povećanim rizikom za:

• spontani pobačaj (Luo et al., Human Reproduction, 2007),

• deficit u placentaciji i intrauterini zastoj u rastu (Khashan et al., BJOG, 2008),

• kao i za prevremeni porođaj, posebno kod žena koje u trudnoći imaju simptome depresije (Dunkel Schetter & Tanner, Current Directions in Psychological Science, 2012).

4. Loše životne navike i okruženje

Neredovna i nutritivno siromašna ishrana, fizička neaktivnost i gojaznost negativno utiču na hormonsku ravnotežu i ovulaciju kod žena, kao i na kvalitet sperme kod muškaraca (Rich-Edwards et al., BMJ, 2002; Sermondade et al., Human Reproduction, 2013).

Gojaznost povećava rizik za:

• anovulaciju i neredovne cikluse (Pasquali et al., J Endocrinol Invest, 2003)

• povišen insulinski otpor i hiperandrogenizam

• rani gubitak trudnoće, gestacijski dijabetes, preeklampsiju i prevremeni porođaj (Metwally et al., Reproductive Biomedicine Online, 2007)

Pušenje i konzumacija alkohola smanjuju plodnost kod oba pola:

• kod žena, pušenje oštećuje jajne ćelije i smanjuje ovarijalnu rezervu

• kod muškaraca, smanjuje broj i pokretljivost spermatozoida (Sharma et al., J Hum Reprod Sci, 2013)

Zagađenje iz okruženja, posebno tzv. endokrini disruptori (kao što su ftalati, BPA i teški metali), povezani su sa smanjenom plodnošću i povećanim rizikom od komplikacija u trudnoći (Diamanti-Kandarakis et al., Endocrine Reviews, 2009).

Kako se ti faktori mogu preduhitriti?

Rešenje ne leži u „čarobnoj piluli“, već u pravovremenoj, sveobuhvatnoj pripremi tela i psihe za začeće i trudnoću.

To uključuje:

• regulaciju hormona i metaboličkog zdravlja

• laboratorijsku obradu i suplemente

• fizičku aktivnost i pravilnu ishranu

• emocionalnu stabilnost i partnersku podršku

• svesno razumevanje psiholoških aspekata trudnoće

Priprema za trudnoću nije luksuz, već potreba

U mojoj svakodnevnoj praksi, sve češće dobijam pitanja - kako se pravilno pripremiti za trudnoću?

Zato sam pripremio vodič „Priprema za trudnoću“ koji obuhvata najvažnije aspekte tog procesa:

• Značaj pripreme za trudnoću

• Načine za povećanje šanse za začeće

• Preporučene suplemente

• Laboratorijske analize za žene i muškarce

• Mentalnu pripremu i ulogu psihološkog zdravlja

• Dodatak: zanimljivosti o planiranju trudnoće i test samoprocene spremnosti

Vodič se može kupiti putem linka:

https://aleksandar22.gumroad.com/l/pripremazatrudnocu

"Priprema za trudnoću", naslovna stranica

Jer svaki novi život zaslužuje pažnju, a svaka žena – znanje i podršku na svom putu ka majčinstvu.